Чланови информативне секције на књижевној вечери и изложби фотографија нашег познатог уметника:
Carpe diem, искористи дан са Урошем Петровићем
Установа Култура организовала је 17.октобра изложбу фотографија и књижевно вече нашег познатог писца и фотографа Уроша Петровића. Урош Петровић је познат по књигама за децу и младе, које померају границе у савременој српској литератури, почев од збирки прича – мозгалица и романа у загонеткама до фантастичних приповести, дела овог аутора јесу оригинална и другачија у односу на традиционалне књиге за младе. Његове књиге су објављене у Мађарској, Грчкој и Италији, код нас су међу најчитанијим насловима књижевности за децу и младе.Урош је познати предавач који гостује у школама и на факултетима у земљи и иностранству. Поред многих књижевних, добитник је и неколико најпрестижнијих награда за фотографију, један је од најуспешнијих решавача IQ теста на свету, био је председник удружења Менса за Србију.
Његовој књижевној вечери и интерактивној радионици присуствовали су и чланови информативне секкције наше школе, у друштву својих наставница. Прилику смо искористили и да направимо интервју са Урошем и ево о чему смо причали.
Колико су две уметности као што је фотографија и писана реч повезане?
-Повезане су и јако су корисне једна за другу, у мојим романима се описују места којих се лако сећам захваљујући мојим фотографијама. Такође мислим да су чак и математика и биологија и музичко и цртање веома слични, као што је све у животу и иначе повезано.
Шта је по вама добра и кавлитетна фотографија?
-Постоји више врста и праваца у фотографији, доста је то незгодно сада фалсификовати, јер оно што се некоме допада зависи од посматрача. Лично ја волим да пробудим емоције и да предочим лепоту.
На који начин се пише узбудљив и непредвидљив роман?
-Ја имам један систем тајни, који не бих откривао због других писаца…могу вам само рећи да ни ја не знам шта ће се десити на следећој страни,тако успевам да изненадим читаоца. Сигуран сам да у новом роману “Деца Бестрагије“ нико није ни на крај памети могао да претпостави шта се догађа већ на 18 страни.
Фасцинирали сте наше суграђане својим приступом и радом, можете ли нам открити шта је ваш животни мото? Шта вас мотивише?
-Ја волим неколико крилатица као што је она чувена “искористи дан“ и заиста се трудим већ годинама да не легнем увече а да тог дана није настало нешто што јуче није постајало било то добра фотографија, или нека реценица.
Људи све мање читају. Да ли мислите да је проблем недостатак времена или недостатак заинтересованости ?
-Има свега по мало. Мислим да је човечанство на погрешном путу,што ће се једном обити човечанству о главу, а велика је конкуренција са свих страна , видите рачунаре, друштвене мреже које одузимају много времена. Све су то ствари које мало одвраћају од читања, али мислим да још увек има људи који читају. Свестан сам да и књиге морају мало да се мењају, да буду мало забавније.
Да ли код вас постоји граница између термина за стварање и слободног времена?
-Не, ја сам постигао нешто што сам давно желео, иако није било ни мало лако. Немам ту границу, ја радим само оно што волим. Не делим дан на нешто што морам и нешто што не морам.Углавном радим оно што ми се допада.
Шта је кључ образовања по вама?
-Ако бих морао да сведем на једну реченицу рекао бих да онај ко жели да се образује буде заинтересован за тему која му је предочена, ако заинтересованост не постоји образованост се не догађа.
У свету где преовладава шунд и кич,колико је тешко једној младој особи да оствари сан и постане признат уметник?
-Доста је тешко али можда баш зато више вреди. Дакле, све на свету вреди управо онолико колико смо се потрудили да стигнемо до тога.Тешкоће и препреке су често добре, иако нам се то на први поглед не чини тако.
Интервју водили Силвана Габић и Никола Димитријевић
Фотографије направила Милица Петричевић